Члан I.

„Народна скупштина узима на знање следеће чланке Уговора Берлинског од 1/13 Јула 1878 односне на Србију, који овако гласе:

ЧЛАНАК XXXIV.

Високе уговарајуће стране признају Кнежевини Србији независност везујући је за услове, који су изложени у следећем чланку.

ЧЛАНАК XXXV.

У Србији неће се моћи никоме разлика у вери и вероисповеди противставити као узрок да буде искључен, или да је неспособан за уживење грађанских и политичких права, да не буде примљен у јавне службе, звања и части, или да не врши разне занате и индустрије ма у ком месту то било.
Слобода и јавно вршење црквених обреда биће ујамчени свима српским грађанима, као и странцима, и никаква сметња неће се моћи чинити хијерархијском уређењу разних вероисповеди, нити односима њиховим са црквеним старешинама својим.

ЧЛАНАК XXXVI.

Србија добија земљиште, које обележавају следеће границе:
Нова граница Србије иде садашњом пругом, коритом Дрине, од утока ове реке у Саву, остављајући Србији Мали Зворник и Сакар, па даље старом границом Србије све до Копаоника, од кога се одваја на врху Канилуга.
Одатле она иде најпре западном међом Нишког Санџака преко јужне стрмени Копаоника гребеном Марице и Мрдар-Планине, који образују вододелницу између долине Ибра и Ситнице са једне, и Топлице са друге стране, остављајући Препополац Турској.
За тим граница скреће на југ вододелницом између Брвенице и Медвеће, остављајући целу долину Медвеђе Србији, иде даље гребеном Гољак-Планине, (која дели воде Криве реке с једне стране а Пољанице, Ветернице и Мораве с друге стране) – све до врха Пољанице. За тим нова граница иде стрменом Карпинске Планине до утока Којинске у Мораву, прелази Мораву, па се пење уз вододелницу
између потока Којинског и потока што утиче у Мораву близу села Нерадовца, те се више Трговишта састаје с планином Св. Илије. Од ове тачке иде гребеном Св. Илије до брега Кључа, па прелазећи преко тачака, које су на карти означене бројевима 1516 и 1547 и преко Бабине Горе свршује се код Црног Врха.

Од Црног Врха нова је граница Србије она иста, која и Бугарске, т.ј. она иде вододелницом између Струме и Мораве, преко врхова Стрешера, Вилоглава и Мешид-Планине, састаје се преко Гачине, Црне-Траве, Дарковске, Драјнице-Планине и Дешченског кладенца с вододелницом високе Сукове и Мораве те иде преко к Столу; са Стола се нова граница спушта, те на 1000 метара севере-западно од села Сегуше пресеца Софијско-Пиротски друм. Отуд се пење правце на Видлић планину а одовуд на Радочину, у ланцу Коџа-Балкана, остављајући Србији село Дојкинце а Бугарској село Сенокос.

Са врха Радочине граница иде северо-западно гребеном Балкана, преко Кипровачког Балкана и Старе-Планине до старе источне границе Кнежевине Србије, близу карауле Смиљеве Чуке, а отуда старом границом све до Дунава, где се свршује код Раковице.

ЧЛАНАК XXXVII.

До закључења нових погодаба ништа у Србији неће бити промењено у садањим условима трговачких односа Кнежевине са страним државама.
За еспап, који буде пролазио кроз Србију, неће се наплаћивати никаква транситна (провозна) такса.
Права и повластице страних поданика, као и право консулске јурисдикције и заштите, као што данас постоје, остаће у пуној снази све док се не измене узајамним договором између Кнежевине и интересованих Сила.

ЧЛАНАК XXXVIII.

На Кнежевину Србију прелазе, у колико се ње тичу, обвезе, које је Висока Порта уговорила, како са Аустро-Угарском, тако и са дружином (компанијом) за експлоатацију жељезница у Европској Турској, односно довршетка, везе и експлоатације гвоздених пруга, које имају да се подигну на земљишту, које је сада Кнежевина задобила.
Потребне конвенције за уређење ових питања, биће закључене одмах по потпису овог уговора, између Аустро-Угарске, Порте, Србије и Бугарске, у колико ова за то буде надлежна.

ЧЛАНАК XXXIX.
Муслимани, који имају имања на земљишту Србији присаједињеном, а желели би да се настае изван Кнежевине, моћи ће своја непокретна имања у Србији да задрже, дајући их под закуп или другима на управљање.
Турско-српска комисија имаће задатак да у року од три године дана уреди све што се односи на начин отуђења, експлоатације или на употребу за рачун В.Порте, свију државних и вакупских добара, као и питања односа на приватне интересе, који би ту могли бити умешани.

ЧЛАНАК XL.

До закључења уговора између Србије и Турске, поступаће се с поданицима српским, који путују или станују у Отоманској Царевини, по општим начелима међународног права.

ЧЛАНАК XLI.

Српска војска биће дужна у року од петнајест дана, рачунећи од дана кад се измењају ратификације овог уговора, да напусти сво земљиште, које није обухваћено у новим границама Кнежевине Србије.
Турска војска у истом року од петнајест дана, напустиће земљиште, које је уступљено Србији. Само што ће се Турској војсци продужити рок са толико исто дана, како да напусти тврђаве и из њих извуче храну и материјал, тако и да попише сва оруђа и друге предмете, које не би могла одмах собом однети.

ЧЛАНАК XLII.

Пошто Србија има да прими на себе један део турског државног дуга на ново земљиште, које јој садањим Трактатом уступа, Представници у Цариграду одредиће његову количину у сагласности с В. Портом, а на правичној основи.
Верно оригиналу
Радовиц с.р.

Члан II.

Овај Народном Скупштином узети на знање део Берлинског Уговора од 1/13 Јула ове 1878. године у колико се тиче Србије, обнародоваће се у своје време (ставивши пред чланке дотичне бројеве уговора) као закон, по коме ће се поступати; а настаће се да се поједине одредбе као о консулској јурисдикцији, и.т.д. друкчије и сагласно независношћу определе.
У колико би за поједина закључења уговора потребовао даљи закаонодавни или уставотворни поступак, и тај ће се имати у своје време испунити.

Члан III.

Овај закон ступиће у живот кад Књаз прокламацијом својом независност Србије и њено земљишно увећање обнародује.
Препоручујемо Нашем Министарском Савету, да овај закон обнародује, и о извршењу његовом да се стара, властима пак заповедамо да по њему поступају, а свима и свакоме, да му се покоравају.

У Крагујевцу 1878.
14. Јула
М. М. ОБРЕНОВИЋ с. р.
(М. П.)
Видео и ставио државни печат,
чувар државног печата,
Министар правде,
Јеврем Грујић с. р.